Prema izveštajima Svetske zdravstvene organizacije kao metod lečenja u svetu, pored kineske medicine, homeopatija zauzima drugo mesto (na trećem mestu je fitoterapija, a konvencionalna medicina je na četvrtom).
Iako relativno mlada disciplina, ali sa korenima koji dopiru   nekoliko hiljada godina unazad, homeopatija se neverovatnom brzinom raširila u celom svetu, i na istok i na zapad. 
U toku devetnaestog i dvadesetog veka razvoj nauke, samim tim i medicine, išao  je velikim koracima  napred  i usledila su  značajna otkrića poput otkrića bakterija, strukture materije do subatomskog nivoa,  patoloških mehanizama koji uslovljavaju nastanak simptoma bolesti, otkrića antibakterijskih  lekova, što je unapredilo zdravlje i otvorilo nove vidike u tumačenju nastanka bolesti i mehanizama izlečenja. Takvi značajni pomaci, ne samo u polju medicine, već i u drugim granama prirodnih nauka, doprineli su  da se mnoge tajne čovekovog organizma otkriju i bolje shvate. Međutim, umesto da  se  različita shvatanja  i stavovi u  cilju  poboljšanja zdravlja i lečenja još više približe  i neprestano dopunjuju  prilagođavajući se jedno drugom i  koristeći ono najbolje i iz jednog i iz drugog  principa (što i jeste slučaj u nekim sredinama),  svedoci smo  stalnog  sukoba ″onih za i onih protiv″ homeopatije, odnosno konvencionalne medicine.
Pored svih problema i trnovitog puta koji je prešla do danas, može se reći da homeopatija ima zasluženo mesto u medicinskim sistemima mnogih zemalja  sveta.  Svetska zdravstvena organizacija (WHO) homeopatiju je priznala za komplementarnu terapijsku disciplinu, a Evropska Zajednica je 1997. god. posebnim parlamentarnim aktom definisala pojam homeopatskog leka i odredila propise o standardizaciji proizvodnje homeopatskih lekova i načinu njihovog  prepisivanja. 
U Evropi postoji značajna homeopatska praksa kako u lečenju tako i u proizvodnji lekova. Potpuno priznavanje homeopatije i njeno izjednačavanje sa konvencionalnom medicinom postoji  u Rusiji, Engleskoj, Češkoj, Mađarskoj, Belgiji, Portugaliji, Rumuniji i Litvi. U Evropskoj Uniji ima oko 30.000 lekara koji se bave homeopatskom praksom. U svim drugim državama Unije homeopatsko lečenje je prihvaćeno kao legalan medicinski vid lečenja, osim u Sloveniji i Švedskoj. U Velikoj Britaniji  homeopatija ima dugogodišnju tradiciju. Naime,  Hanemanov učenik Frederik  Foster Kvin tridesetih godina 19. veka uvodi  i  pozitivnim terapijskim efektima populariše homeopatsko lečenje. Godine 1844. osnovano je Britansko homeopatsko udruženje, a popularnosti homeopatije uveliko doprinosi naklonost tadašnjeg plemstva prema toj metodi lečenja. U Velikoj Britaniji postoji 5 homeopatskih bolnica i 6 koledža, gde lekari posle završenog medicinskog fakulteta i jednogodišnje nastave na Homeopatskom fakultetu stiču pravo na obavljanje homeopatske prakse. U Rusiji Homeopatsko društvo ima svoj odsek pri Akademiji nauka Rusije, homeopatska praksa je  izuzetno proširena i u narodu popularna  i nijedna apoteka se ne može  zamisliti bez velikog udela homeopatskih preparata .
Slično je i na drugim kontinentima - Australiji, Americi, Aziji... U Americi  se homeopatskom praksom  bavi oko 10.000 homeopata, homeopatski  koledži i ustanove su pod jurisdikcijom Američkog instituta za homeopatiju, a svi homeopatski lekovi su standardizovani po propisima FDA.
Homeopatija je  kao vid lečenja posebno zastupljena u Indiji,  gde je homeopatsko školovanje  na  vrlo visokom nivou, a homeopatskom praksom se bavi nekoliko desetina hiljada homeopata.